Tri pitanja bez odgovora
Iz zapisnika skupa Odeljenja medicinskih nauka SANU od 15. januara 1992. godine, može da se vidi da sam se još daleke 1992. godine zvanično obratio tadašnjem Predsednišvu SANU sledećim pitanjima:
- Zašto: “Predsedništvo nije ništa učinilo da pravovremeno distancira SANU od ratoborne politike srpske vlasti i od rasplamsavanja mržnje koju je nacionalizam agresivnih ljudi bez savesti, morala i ikakve duhovne vrednosti stalno podsticao”.
- Zašto: “Predsedništvo nije pokretalo nikakve inicijative da se zaustavi rat koji se ničim ne može opravdati i koji preti da nas za dugo vreme izbaci iz društva civilizovanih naroda”.
- Zašto: “je Predsedništvo dozvolilo da SANU kao vodeća naučna i kulturna institucija srpskog naroda, kao nacionalna savest koja treba brižljivo da čuva pamet, obraz i čast svog naroda, zataji i da na SANU u našoj i svetskoj javnosti zbog toga padne ljaga koja će se teško izbrisati”.
Nažalost od tada (godine 1992.) do danas (godine 2013.) SANU kao vrhunska naučno-kulturna institucija Srba je veoma malo, gotovo ništa, učinila da pokuša da izbriše nacionalističku ljagu koja je na nju pala. Zato i mogu bistre pameti i čiste savesti definitivno da kažem:
GOODBYE SANU!
